Тешица је насеље у Србији у општини Алексинац у Нишавском округу. Према попису из 2002. у Тешици је живело 1888 становника. Опет, према попису из 1991. било је 2050 становника. Тешица дели судбину Србије – све нас је мање, на жалост свих нас, али и на опомену за све нас.
Указом Краља од 21. марта 1926. године насеље Тешица је добило статус варошице…
Одакле име…?

Највећи број насеља у Србији је добио назив према природним одликама простора на коме су лоцирани, према фито и зоокултури или према имену оснивача. Име Тешица, као насеље се не може наћи на топографској карти Србије.
О имену села постоји више легенди. По једној легенди оснивач насеља је био пчелар но имену Теша. Гајио је пчеле и око себе окупио више породица које су нашле егзистенцију на погодном природном амбијенту поред Јужне Мораве. Да је у Тешици било пчеларења може се закључити из података из 1885. године када су биле 43 кошнице и 1910. године када је у насељу гајено 111 кошница пчела.
По другој легенди насеље се у давној прошлости звало Репина. Име Тешица је из периода владавине Турака. Било је периода када је Тешица као насеље на левој обали Мораве било ослобођено од турске окупације, а насеља на десној обали Мораве су била под турским ропством. Становноци на десној обали су прелазили на ослобођену територију жалећи се на тешке рајетинске услове живота. Тешичани су их тешили, указујући им да ће се једног дана и они ослободити турског ропства. По томе што су их тешили назваше ово насеље Тешица. Ову легенду казивао је Драгиша Милорадовић из Тешице.
На подручју атара насеља има топонима словенског порекла из средњег века као што су: Драговица, Браниште, Ограђе, Равниште, Баре, Росуља.. У Србији постоји насеље Драговац чије се име везује за лепоту и богатство које пружају питомине природе. Драговица је назив за веома плодно земљиште поред Мораве.
Историја

Крајем XV и почетком XVI века у турским дефтерима се не помињу следећа села у крушевачком санџаку: Корман, Кулина, Тешица, Грејач, Банковац, Вукања, Стублина, Моравски Бујмир и мали Дреновац. Многи аутори историјских истраживања наводе разлоге, а то су: или насеља нису постојала, или су постојала под другим именом, или су припадала неком високом турском великодостојнику, па нису могла бити уписана у Алаџи – Хисарском Санџаку.
У књизи историја Ниша (1983.) Д.Бојанић наводи да су нека од ових насеља могла припадати неком великодостојнику чија су добра пописана на неком другом месту. Међу поменутим насељима нека нису постојала, као што је насеље Банковац. Простор на коме је Тешица поседује велике ресурсе за пољопривредну производњу и могућност трговине и комуникација. Био је привлачан за посед неког великодостојника. На плавинама притока Ј.Мораве гајио се пиринач. Ова култура у то време имала је велики значај за прехрану и трговину. У Тешици постоји топоним Оризиште, а то је пространа раван на којој је гајен пиринач (ориз).
Тешица по Феликсу Каницу
Феликс Каниц је говорећи о Кулини (насеље у горњем току Турије), говорио да је то био утврђени каструм, да је у њему живео Турчин Арадин и да га је убио, према народној песми, Љутица Богдан; да има лековити извор воде “Кулинску бању” и истакао да се недалеко од овог насеља налази “Оризиште” где је некада гајен пиринач (мислећи на Тешицу, а записао је после ослобођења Ј.Србије од Турака). Истакао је, такође, да је то могуће, јер су Турци имали пиринчана поља већ крајем XV и у XVI веку у околини Ниша.
Горњи наводи Каница недвосмислено указују да је насеље на месту где је сада Тешица постојало у средњем веку, јер је пиринач на пиринчаним пољима гајила раја. Приноси ове културе доносили су велике приходе, па је могуће да је насеље припадало као хас (приходи хаса били су већи од 100.000 акчи) неком великодостојнику или неком члану султанове породице.
Тешица и Лужане имају заједничко гробље од давнина. Оно се налази скоро на средокраћи између Тешице и Лужана. Лужане је уписано у дефтер 1516. године као насеље са давањима од 12.204 акчи, као веома богато насеље. У западном делу насеља постоји топоним Воденичиште. Налази се непосредно испод узвишене терасе Пласкије. Постоји удубљење где је некада било место где је вода окретала воденични точак и где се некада млело жито на воденици поточари.
Да би се пиринчано поље у Тешици – Оризишту наводњавало прокопан је канал за наводњавање од реке Турије.
Српски устанци

За време Првог српског устанка се помиње Тешица онда када је Карађорђе са војском од 3.000 војника и неколико топова вршио војне демонстрације према Нишу. Стално је истицао да Срби треба у блиској будућности да ослободе Ниш.
У јесен 1811. године је чинио ове демонстрације према Нишу, долазио до села Медошевца (село поред Ниша), вратио се у село Топоницу, где је преноћио да би се вратио у Тешицу.
Наводи о пореклу насеља потврђују чињеницу да је насеље постојало као српско у средњем веку и за време Турака, а према неким археолошким налазима и много раније. Али, под којим именом је то насеље постојало, о томе нема релевантних података.